Новак Радонић (*Мол, 31. март 1826 — Нови Сад, 1890*) био је српски сликар и књижевник, један од најзначајнијих представника српског романтизма у уметности XIX века.
Рођен је 31. марта 1826. године у Молу (општина Ада). Његови први учитељи били су сликари Никола Алексић и Петар Чолић, а блиски пријатељ му је био и Ђура Јакшић. Основну школу је завршио у родном месту, а школовање наставио у Сегедину.
Као добитник краљевске стипендије, одлази на студије у Беч, где је завршио Ликовну академију. Током свог образовања боравио је и у Италији, што му је омогућило да се формира у духу европске уметности.
Његов уметнички стил тешко је једнозначно одредити: иако је у основи реалиста, снажно је обележен елементима српског романтизма. Према епохи у којој је живео, сврстава се међу романтичаре.
Као уметник свог доба, радио је пре свега као портретиста и иконописац. Његове иконе налазе се у православним црквама у Ади, Молу и Србобрану, а значајан део његовог опуса чува се у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Живећи у малом и уметнички неразвијеном окружењу, често је био незадовољан сопственим радом. Тражећи нови облик уметничког израза, све више се окреће писању. Преселио се у Нови Сад, где је нашао подстицајнију средину за своје књижевно стваралаштво и у којој је објавио своја књижевна дела.
